Марија Вељковић
05.04.2008.
Откриће неочекивано значајне улоге живих организама у формирању падавина недавно је објављено у познатом часопису "Science". Оно говори о досад непознатом присуству бактерија и других живих организама у честицама кише и снега. Управо то присуство капима кише и кристалима леда даје довољну тежину и омогућава настанак падавина.
Ова истраживања вршена су на Државном универзитету Луизијане (Louisiana State of University), а предводио их је професор Брент Кристнер (Brent Christner). Механизам настанка падавина подразумева да се кристали леда у облаку (који ће постати киша или снег) везују за неку врсту честица које су назване "ice nucleators". Оне помажу стварању кристала леда, а формирају се на температури од -40 степени Целзијусових. Међутим, до сада се мислило да су то честице искључиво неорганске природе. Истраживачи с универзитета из Луизијане показали су да је много доминантније присуство органских материја. По изјави професора Кристнера, у свакој честици снега који је његов тим испитивао нађени су биолошки микроорганизми.
Биолошки нуклеатори су науци познати већ више од 40 година. Открили су их научници који су покушали да одгонетну због чега се неке биљке при замрзавању уништавају, а неке не. При том су дошли до закључка да су оне биљке које преживе прекривене неким заштитним слојем микроорганизама (бактерија) које апсорбују влагу у ваздуху и претварају је у лед на температури од -2 степена. На исти начин понашају се и микроорганизми у кристалима снега, док неорганске материје (прашина, чађ) влагу апсорбују на нижој температури (-10 степени). Према томе, у зависности од температуре у облацима доћи ће до изражаја активност органских или неорганских честица при настанку кристала леда.
Микроорганизми који се налазе у атмосфери потичу од биљака с површине земље, а разносе се Сунчевом радијацијом или ветром. То потврђују резултати истраживања поменутог тима. Они су много више микроорганизама нашли у честицама снега изнад Француске и Монтане него у северном делу Канаде и на Антарктику (где је биљака врло мало). Какви се закључци из свега овога могу извести? Прво, да се преко падавина и микроорганизама у њима разне биљне болести могу преносити по читавој планети. Друго, микроорганизми на овај начин утичу на климатске услове на планети и могу их својом концентрацијом мењати, што даје могућност вештачког изазивања падавина у екстремно сувим пределима. И треће, анализом њиховог присуства може се доћи до напреднијих техника у метеорологији и временској прогнози.