Драгомир Влајсевић
23.04.2008.
Помало невероватно звучи податак да су научници идеју за нову технологију производње компјутерских меморија добили из стрипа. Наиме, реч је о јунаку аниме и манга стрипова, популарних у Јапану, знаном под именом детектив Конан (још познатијем под својим надимком Case Closed - случај окончан). Реч је о младом детективу који за решавање својих случајева често кориси хајтек справице које му помажу у решавању проблема с којима се сусреће. Идеја из овог стрипа послужила је научницима да развију технологију ултратанких меморија базираних на протеину.
Истраживачи с Института Нара (Nara Institute of Science and Technology) у Јапану успели су да развију биотехнолошки процес који би омогућио стварање ултратанких рачунарских меморија. Процес користи протеин феритин (ferritin); он се налази у мање-више свим сисарима на Земљи, а у себи садржи депозит молекуларног гвожђа, одакле му потиче и име.
Идеја је да се сферна структура овог протеина наноси на веома танке слојеве супстрата стакла или пластике, а да се потом ултраљубичастим зрачењем уништи сав протеин, а остави само гвожђе из њега, које је онда могуће користити за чување података његовим магнетисањем и демагнетисањем. Као крајњи резултат добила би се меморија чија би дебљина била мања од једног микрона.
Предност оваквог начина израде меморија је што се у процесу израде меморијски модули не би морали грејати на врло високим температурама, као што то до сада био случај (температуре су се кретале и преко 1.000 степени Целзијуса), нити би супстрат морао бити релативно дебео слој силицијума, који се користи само зато што има довољно велики термички капацитет. Како се за производњу меморија базираних на феритину не користи никаква термичка обрада, супстрат може бити ултратанак стаклени или пластични филм, чиме би се укупна дебљина меморијског модула могла смањити на претходно поменути један микрон.
Научници се надају да ће овако израђена меморија моћи да се уграђује у ултратанке дисплеје, компјутере и, евентуално, у разне друге уређаје, наочаре, мобилне телефоне, одећу, јер је потенцијално подручје примене овако израђених меморија скоро неограничено. Иначе, "интелигентне" наочаре с уграђеним компјутером на веома танком пластичном филму су и биле идеја водиља која је довела до развоја технологије за израду ових протеинских меморија.