Техника Крстарице > Наука > Најстарије дрво на свету

Најстарије дрво на свету

Драгомир Влајсевић 29.04.2008.

У планинама на северу Шведске научници су открили групу оморика за које се претпоставља да су најстарије дрвеће на свету - старо око 8.000 година. Издржљива врста норвешке оморике понађена је на високим странама планина, где је била заштићена од опасности као што је сеча, али је била изложена тешким временским условима који владају у планинском појасу на граници између Шведске и Норвешке.

Према речима професора Лифа Кулмана (Leif Kullman) с Универзитета Умеа (Umea), на основу утврђивања старости дрвећа помоћу методе активног угљеника, која је рађена у лабораторији у Мајамију, дошло се до доказа да је најстарије од овог дрвећа пустило корене пре око 8.000 година, што значи да је у питању најстарије живо дрво на планети.

До сада је за најстарије дрво на свету сматран "калифорнијски метузалем". У питању је бор, који такође припада врсти четинара као и поменуто дрвеће у Шведској, а процењена старост му је била између 4.800 и 5.000 година. Такође, у шведској области Даларна (Dalarna) су још раније у оквиру студије о климатским променама пронађене две оморике чија је старост процењена између 4.800 и 5.500 година. Према речима Ларса Хедлунда (Lars Hedlund), који је у тој шведској области задужен за заштиту човекове околине и који је учествовао у пројекту везаном за климатске промене, ово је прво дрво на свету које је израсло после леденог доба, и када се говори о климатским променама које се дешавају данас, у овом дрвећу се може видети скоро свака климатска промена која се на Земљи десила од времена леденог доба.

Такође, према речима професора Кулмана, познато је да једно стабло може живети највише око 600 година, а ове оморике су преживеле тако што је ново стабло буквално расло на корену оног старог, које се осушило. Скорашње климатске промене и повећање темературе у тим крајевима као последица глобалног загревања довело је до тога да су ове оморике почеле да расту много брже него иначе (досад су расле у висину свега до пола метра и више личиле на грмље него на дрвеће), што је научницима олакшало њихово проналажење на том неприступачном терену.

Препоручите овај чланак

4.37 (гласова: 54)