Марија Вељковић
21.03.2008.
Мозак је одувек био најтајновитији део човековог организма. Најновија истраживања на Универзитету Беркли у Калифорнији (University of California at Berkeley), која су извели научници предвођени професором Џеком Галантом (Jack Gallant), донела су нова сазнања о активности мозга. Она ће омогућити својеврсно "гледање" човекових мисли.
Поменути тим научника направио је уређај за бележење слика које се појављују у човековом мозгу. То је заправо модификација стандардног уређаја за снимање активности човековог мозга магнетном резонанцом (MRI - Magnetic Resonance Imaging). Он се већ дуго примењује у медицини и омогућава добијање слика о активности човековог мозга заснованих на протоку крви у одређеним његовим деловима. MRI скенер за "гледање" човекових мисли опремљен је изузетно снажним магнетима и софтвером за декодирање информација о можданој активности. Модификовани MRI скенер у овом случају се назива fMRI (functional MRI).
Поступак добијања слике из човековог мозга врло је дуготрајан и састоји се из три фазе. У првој фази софтвера се подешава и прилагођава особи која се испитује. У тој фази, која траје пет сати, испитанику се приказују хиљаде слика. Софтвер на тај начин "учи" како мозак испитаника кодира визуелне информације, и све то бележи. Затим се приступа другој фази, у којој се узима нов скуп слика. Декодер, на основу прикупљених информација из претходне фазе, најпре предвиђа каква се активност мозга може очекивати за сваку од њих. Коначно, те слике се показују испитанику у трећој фази. На основу активности мозга, поређењем с претходно предвиђеном активношћу, изводи се закључак о визуелном садржају (сликама) мозга испитаника.
Ради тестирања уређаја и методе испитивању су се подвргла два научника из овог тима. Резултати су показали да је при посматрању скупа од 120 слика тачност методе девет од десет показаних слика, док је за скуп од 1.000 слика нешто мања - осам погодака од десет приказаних слика. Тим ће, свакако, и даље радити на овој методи и усавршавању њене прецизности. Значај њене примене у будућности пре свега је везан за медицину. На пример, на тај начин би се могло доћи до садржаја мисли људи који се налазе у коми или су на неки други начин спречени да комуницирају с околином. При том се отварају и многе етичке дилеме због могућег коришћења методе у полицијске сврхе и разних могућности њене злоупотребе.