Драгомир Влајсевић
24.07.2008.
Брзина којом реагујемо на опасне ситуације понекад може значити живот или смрт. У примитивнијој прошлости то је могло значити бежање пред животињом, а данас избегавање саобраћајне несреће. Међутим, за неке одлуке потребно је прикупити више информација пре реакције, а наш мозак је и за то пронашао решење.
Дуго година је владало веровање да сисари у мозгу имају два система доношења одлука која функционишу различитим брзинама када се суоче с различитим ситуацијама. Ново истраживање спроведено на Универзитету Бристол подупире ту теорију и показује да су еволуциони притисци створили потребу за формирањем још једног дела мозга. Он је спорији, али прикупља више информација ради доношења што прецизнијих одлука.
Вођа овог истраживања, Пит Тример (Pete Trimmer), изјавио је да су у току рада на овом проблему магнетном резонанцом (fMRI) регистровали да се делови спољашњег кортекса (који су се развили недавно у нашој еволуционој прошлости) такође користе за доношење одлука.
Зашто су људском мозгу потребна та два подручја за доношење одлука? Које предности доноси нови систем? Додатни део за мозак значи додатну тежину и енергију. Значи ли то да је стари део мозга за доношење одлука сувишан? Ако је тако, је ли могуће да атрофира, па да с временом наш мозак постане мањи? Како би одговорио на та питања, Тример је изградио теоријске моделе који представљају два система у којима је описан један систем за који се претпоставља да реагује веома брзо, али нетачно, и други, који реагује тек након што је прикупио довољно информација и зато је спорији.
Резултати истраживања показали су да су нам у ствари потребна оба система када је ниво претње висок, као што је то, на пример, ризик од напада опасне животиње; тада је корисно имати систем који ће реаговати брзо, чак и ако је нетачан. Међутим, када се нађемо у сложенијим ситуацијама, као што је неки друштвени однос, новији систем је тада од веће користи.
"Када је живот постао компликованији, потреба за скупљањем информација пре доношења одлуке утицала је на развој новог система у мозгу. То је могло довести до брзог развоја кортекса код сисара. Ако људи наставе да живе у опасном свету, какав је он данас, још увек ћемо имати потребу за доношењем брзих одлука, па зато није вероватно да ће људски мозак атрофирати у скорије време", изјавио је Тример.