Драгомир Влајсевић
16.05.2008.
На Институту за науку и технологију Универзитета у Хердфорширу (University of Hertfordshire Science and Technology Research Institute’s - STRI) спроведено је истраживање колико тип робота изабраног за пријатеља и дружење зависи од личности конкретне особе.
Особе с екстровертном личношћу (отворени, активни и практични људи) радије бирају хуманоиде, роботе који имају велику сличност с људима, с главама које личе на људске и гласом који је приближан људском. За разлику од њих, особе које су интровертне (затворени људи повучени у себе) теже да за пријатеља изаберу роботе који више личе на механичке машине, који су најсличнији кутији на точковима с металном главом.
До тих сазнања дошао је тим професора Керстина Даутенана (Kerstin Dautenhahn) из Школе за компјутерске науке. Професор и његов тим су извели робота из лабораторије и сместили га да живи у кући близу професорове како би могли да посматрају како робот ступа у интеракцију с људима који живе у суседству. Члан тима, др Мик Волтерс (Mick Walters), радећи на својој докторској дисертацији у оквиру овог пројекта, био је задужен да прати како људи прихватају различите роботе и њихову појаву и начин на који људи ступају у интеракцију с роботима и како се опходе према њима.
Према речима доктора Волтерса, ово истраживање је показало да постоје два основна демографска типа људи који имају различите погледе на то какви им се роботи допадају, то јест с којим типом робота радије ступају у интеракцију и остварују бољу комуникацију. Постоји тип људи којима се више допадају "наметљиви" роботи, они који се строго држе својих задатака, и постоји тип људи којима се више допадају "веселији" роботи, више налик људима, с изгледом и понашањем које што више подсећа на "праве" људе.
Како на крају закључује вођа целог овог пројекта, професор Даутенан, он и његов тим су након година истраживања интеракције људи и робота, у коме су учествовале стотине испитаника и добровољаца, дошли до одређених закључака у области у којој досад нико није радио истраживања, и те закључке су и емпиријски потврдили. Ови закључци и подаци до којих је професор и његов тим дошао током година истраживања помоћи ће да се у производњу робота од самог старта укључе људи с конкретним жељама и потребама, а не да се прво праве роботи, па да се тек онда размишља за шта би они били конкретно корисни.