Марија Вељковић
31.03.2008.
У септембру прошле године јавност је изненадила вест о паду необичног метеорита у једно село у Перуу, који је на месту удара направио велики кратер испуњен водом и изазвао велике здравствене проблеме становништву у непосредној околини. Распреле су се многе фантастичне и застрашујуће приче. Ипак, наука је нашла одговор на све недоумице и на недавно одржаној конференцији у Тексасу дала објашњење септембарског догађаја у Перуу.
Необични метеорит (касније назван Carancas) пао је 15. септембра у перуанско село Пуно у високим Андима (на граници с Боливијом). Направио је кратер пречника 15 метара и дубине три метра. Одмах након тога почеле су да круже информације и фотографије кратера испуњеног водом, а прича је добила застрашујућу конотацију вестима о тајанственој болести проузрокованој падом метеорита. Говорило се (и писало) да је у питању тајанствена болест са симптомима мучнине и главобоље, да су од ње оболели и људи и животиње и да је чак једна животиња угинула. Као узрок болести наводе се неки гасови с отровним материјама (арсеник) који излазе из кратера. После тога се укључила наука и приступила детаљном испитивању кратера и свега што се налазило у њему и око њега.
Резултати вишемесечних истраживања презентовани су на годишњој конференцији Lunar and Planetar Science Conference у Хјустону. Своју теорију изложио је професор Питер Шулц (Peter Schultz) с универзитета Brown (Провиденс, САД). По њој, овај метеорит се понашао мало необично, али је то најчешћа врста камених метеорита, позната под именом хондрит. Најнеобичнија је његова врло велика брзина кретања у Земљиној атмосфери, тако да је о површину Земље ударио са 24.000 km/h. Већина метеорита распада се у атмосфери на велики број ситних комада и расипа на све стране, тако да при удару ствара врло мала удубљења. Код овог метеорита, међутим, сви делови су остали заједно и ударили на исто место. Тиме се објашњава величина кратера коју је овај камени метеорит направио, а која је досад могла да настане само ударом металног метеорита, који се у атмосфери не распада.
Остале недоумице у вези с падом овог метеорита односиле су се на присуство воде у кратеру. Оно је објашњено близином језера Титикака - вероватно су подземне воде напуниле кратер за 15 до 30 минута након удара. Све приче о настанку тајанствене болести такође су побијене, с обзиром на то да је убрзо престало да се говори о њој. Вероватно се радило о симптомима насталим због страха од потреса при паду метеорита, а угинула животиња о којој се такође говорило вероватно је заиста страдала нашавши се на месту пада метеорита (што потврђује један рог пронађен у кратеру). Дакле, ништа у овој причи није неприродно, научници су пронашли одговоре на све дилеме, а при том су дошли и до нових сазнања о метеоритима и открили нове начине њиховог кретања и понашања у атмосфери.