Археолози користе сателитске снимке

Сателитски снимци који су добијени уз помоћ Насиних сателита користе се у археолошком истраживању које предводи професор социологије и антропологије Бил Мидлтон (Bill Middleton) с Технолошког института Рочестер (Rochester Institute of Technology). Подаци добијени уз помоћ сателита омогућиће прављење најтачније и најдетаљније мапе простора државе Оаксака (Oaxaca), где је цивилизација Запотек (Zapotec) формирала своје прве насеобине и урбано друштво на простору данашњег Мексика.

Према речима професора Мидлтона, ако данас некога питате о мексичкој археологији, сви ће вам навести Астеке, Маје, понеко и Инке, али цивилизацију Запотека сигурно нико неће ни споменути. Овај народ, који је на простору данашњег Мексика живео знатно пре споменутих, имао је развијено писмо, прву уређену државу и прве градове. А на врхунцу своје моћи, између 250. године п.н.е. и 750. године н.е., њихова цивилизација обухватала је велику територију. Студија професора Мидлтона покушава да открије како се мењала економија и колики је еколошки утицај на подручју државе Оаксака имала цивилизација Запотека током свог развоја и ширења па све до краја, када се распала на мале државе градове.

Ово истаживање финансирају NASA и National Geographic, а главни циљ је да се створи јасна слика о томе како су се на тим просторима током времена мењале клима и вегетација. Професор Мидлтон истиче је да овде можемо доста добро видети да су еколошке промене које данас уочавамо увелико последица катастрофалне праисторијске праксе култивисања земљишта. Ово проучавање фокусирано је на два места у долини Чичикапам (Chichicapam) која су лоцирана на крајевима централног простора које је насељавао народ Запотека.

Сателитски снимци покривају простор од преко 30.000 квадратних километара. Уз помоћ њих овај археолог и његови сарадници моћи ће да идентификују различите врсте биљака, екосистеме и природно окружење, као и минерални састав земљишта које окружује два главна места где се пројекат изводи. Уз помоћ тих снимака они ће моћи да виде културу и градове ове цивилизације како то до сада још нико није урадио. Такође, ове мапе ће им помоћи да сагледају колико се тај простор променио због последица технолошког развоја у односу на време од пре 30 година, када су ту почела прва истраживања, и колико је изгубљено у протеклих неколико деценија, што је још једна последица развоја. Битан аспект овог истраживања је и проучавање слоја који садржи фосилне остатке биљака који су прикупљени на различитим локацијама и њихово упоређивање с данашњом вегетацијом на тим просторима. Пре 10.000 година тај простор и клима на њему нису били исти. Данас је то полупустињска област с вегетацијом у којој доминирају жбуње и шипражје, а у давној прошлости био је препун пашњака на којима су пасли коњи.