Nasleđivanje u objektno-orijentisanom programiranju je bitno i ono će vam štedeti vreme, jer ne morate da reprogramirate sele komponente - objekte, već samo da nasledite postojeće objekte i dodate im nove osobine i metode (funkcije i procedure).
Objektni koncept je preuzet još iz doba vladavine Turbo Pascal-a. Sve komponente sa kojima se susrećete u Delphi-ju su klase (class). Klase su vrlo slične objektima, a glavna razlika između njih je u deklaraciji. Klase su uvek pointeri, znači nećete ih morati ponovo deklarisati. PMojObject kao klasa će izgledati ovako:
type
TMojaKlasa = class
MojByte: Byte;
Naziv: String;
procedure UradiNesto;
function Neka: byte;
end;
Nasleđivanje se obavlja kao i kod objekata. Postoje još i neke različite sekcije u klasama: private, protected, public, i published. Primer:
type
TMojaKlasa = class
private
Password: String;
procedure ModifikujPassword;
protected
Username: String;
public
BrTelefona: String;
end;
Varijabla "password" neće biti vidljiva za spoljne objekte (ovo znači da pristup imaju samo metode datog objekta). Ali, varijable u private deklaraciji nisu potpuno privatne. Unutar unit-a gde je deklarisana data klasa, moguć je pristup ovim varijablama. Ovo je slično deklaracijama u C++.
Varijable u protected deklaraciji su pristupačnije od varijabli u private. Članovi protected-a su vidljivi za sve u klasi.
Public varijable i metode su i zapravo javne - njima se može pristupiti sa svakog mesta u kodu (pod uslovom da je sama klasa vidljiva).
Published varijable i metode su slične public članovima. Razlika je u tome što njima mogu da pristupaju i druge spoljne aplikacije. To znači da informacije koje generiše naš kod u runtime-u mogu da preuzmu strane aplikacije.