Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za hemiju su trojica naučnika koji su uspeli da plastiku načine provodnikom elektriciteta. U pitanju su Alan Heeger, 64, sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari, Hideki Shirakawa, 64, profesor hemije na japanskom Tsukuba univerzitetu i Alan MacDiarmid, 73, sa Pensilvanijskog univerziteta.
Sve do njihovog pronalaska, plastika je smatrana isključivo izolatorom i korišćena je za izolaciju bakarnih žica u električnim kablovima. Ali, ovaj trio naučnika je pokazao da plastika i polimeri uopšte, mogu da provode struju ako se modifikuju na pravi način. Da bi se to desilo, potrebna je sinteza molekula koji imaju naizmenične jednostruke i dvostruke veze između atoma ugljenika, a ovakav molekul mora da dodatno bude modifikovan na taj način što će mu se elektroni oduzimati oksidacijom ili dodavati procesom redukcije. "Rupe" koje nastaju u prvom slučaju ili ekstra-elektroni u drugom dovode do mogućnosti kretanja elektrona u molekulu i, samim tim, do mogućnosti provođenja struje.
Ovaj izum je doživeo itekako veliku primenu, a neki od primera su anti-statičke supstance za razvijanje filmova, filteri za kompjuterske monitore koji eliminišu elektromagnetno zračenje ili "pametni" prozori koji "isključuju" sunčevu svetlost. Polimeri koji provode elektricitet su takođe našli primenu i u solarnim ćelijama, ekranima na mobilnim telefonima i mini-televizorima.
U obrazloženju Švedske akademije nauka se navodi da je ovaj pronalazak otvorio prostor za brz razvoj molekularne elektronike zahvaljujući kojoj je povećana brzina, a smanjena veličina današnjih kompjutera. "U budućnosti, biće moguća proizvodnja tranzistora i ostalih elektronskih komponenti spajanjen pojedinačnih molekula. Odjednom će kompjuteri koje danas nosimo u tašnama, moći da stanu u naš ručni sat", kaže se u obrazloženju Švedske kraljevske akademije.