Da li je ovog puta genetski inženjering otišao predaleko? Da li su naučnici u kalifornijskoj biotehnološkoj kompaniji StemCells Inc. počeli da ukidaju razliku između životinja i ljudi?
Ovo su pitanja koja se postavljaju u javnosti, a povod je - miš sa ljudskim mozgom. Tačnije, delimično ljudskim. Od ranije je poznato da su embrionske ćelije, u početnoj fazi sve potpuno iste, sposobne da se, tokom razvoja, diferenciraju u različite ćelije tkiva i organa. Od tih ćelija koje prvobitnio nemaju svoj "identitet", nastaju mišićne, nervne, koštane i sve ostale vrste ćelija.
A ono što su kalifornijski naučnici uradili je ugradnja ćelija ljudskog embriona u mozak miša. Vremenom su se one "uklopile" i postale sastavni deo sive mase sićušnog glodara, postale deo njegovog mozga. Čemu ovakav eksperiment?
Ann Tsukamoto, potpredsednik kompanije kaže da ovakav rezultat vodi ka novim znanjima koja bi bila upotrebljena u lečenju Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti kod ljudi. Činjenica da embrionske ćelije mogu da se "prilagode" i uklope u okruženje, navodi na zaključak da bi oštećenja mozga i odumiranje moždanih ćelija mogli da budu zaustavljeni i neutralisani njihovom "ugradnjom" u ljudski mozak. Embrionske ćelije bi se diferencirale, postale neuroni i zauzele mesto oštećenih i odumrlih.
Po njegovim rečima, ovaj eksperiment nije bio dovoljan za dobijanje pouzdanih rezultata i smernica za tako nešto. Potrebno je preduzeti i sledeći korak - stvoriti miša čiji će mozak, skoro u potpunosti, biti izgrađen od ljudskih ćelija.
Naravno, ovakvi eksperimenti su pokrenuli mnoga etička pitanja, pa će se i tokom marta održati panel-diskusija na temu: "Dozvoliti ili ne ovakve i slične eksperimente?"
Kloniranje embrionskih ćelija: da ili ne? "Servisiranje" nervnih ćelija Spašavanje života putem veštačke oplodnje Proizvodnja nervnih ćelija na pokretnoj traci