Јонски ветар

Откако је постало јасно да повећање топлоте и потрошње енергије знатно утиче на рад процесора (CPU) и њихову ефикасност, произвођачи централних процесора су константно у потрази за "светим гралом" хлађења најважнијег дела сваког рачунара. Најновија истраживања која су рађена на Универзитету Пардју (Purdue), које је финансирао "Intel", довело је до појаве прототипа новог система, који повећава ефикасност хлађења процесора и до 250 пута у односу на досадашње систeме.

За хлађење процесора у овом прототипу употребљене су две електроде, које су удаљене једна од друге 1 cm, а потпомогнуте су и стандардним вентилатором. Након што се између електрода успостави разлика потенцијала од 1.000 V, електрони на свом путу од катоде према аноди јонизују ваздух, односно сударају се с молекулима ваздуха, изазивајући њихово кретање, што доводи до појаве ефекта познатог као јонски ветар, који поспешује хлађење процесора. При оваквом начину хлађења не долази до смањеног протока ваздуха за молекуле који се налазе близу површине самог процесора, а што је бољка обичног ваздушног хлађења и што му ограничава ефикасност.

По тврдњама научника који су радили на развоју прототипа, овакав начин хлађења повећава ефикасност хлађења и до 250% у односу на конвенционално ваздушно хлађење. Ова метода је још увек у фази развоја и испитивања, а следећи циљ је да се смање напон и димензије новог система. То би се могло извести коришћењем више парова мањих електрода, које би кумулативно производиле исти проток ваздуха. Прве комерцијалне системе с овим хлађењем могли бисмо видети у продаји за три године.

Основни разлог за развој овог новог система хлађења је тај што се код вентилаторског система молекули ваздуха који су најближи површини процесора не померају, то јест, ту је најслабија циркулација ваздуха. Молекули који су даље од површине крећу се брже, али је циркулација ваздуха у подучју око процесора, где је и најпотребнија, ограничена. Технологија јонског ветра омогућава циркулацију ваздуха директно преко најтоплијих делова процесора и има потенцијал да знатно повећа степен хлађења.

Проблем овог новог система хлађења су засад релативно велике димензије, као и опасност по живот због ризика од струјног удара, али даљим развојем ове технологије ти проблеми ће се вероватно превазићи, па ћемо бити у могућности да уживамо у благодетима нове технологије и да напокон не размишљамо о томе да ли ће нам рачунар несметано радити у дугим топлим данима.