Драгомир Влајсевић
05.11.2009.
Мрежа соларних електрана распоређених по великом броју земаља северне Африке, Блиског истока и Европе требало би да нам обезбеди трајно снабдевање енергијом. Под пустињским сунцем температура је виша од 60 степени Целзијуса, и то сада треба искористити. План је да се то уради претежно путем соларних електрана, мада су на обалама предвиђене и електране на ветар. Физичар Герхард Книс (Gerhard Knies) већ седам година ради на пројекту Дезертек (Desertec) и каже да у пустињи има довољно енергије за све. "За шест сати добијемо онолико колико човечанство потроши током читаве године. Техника за тако нешто већ постоји. А најбоља идеја која може да се оствари у пустињи је управо ова".
Техника која постоји у ствари су соларне електране какве већ данас постоје у Шпанији. У њиховој производњи учествује и једна немачка фирма. Сунчева енергија сакупља се специјалним огледалима, тако да се производи топлота која покреће парне турбине. Једна таква електрана кошта око 300 милиона евра. Пројекат Дезертек требало би да "поједе" много више од те суме, око 400 милијарди евра. И поред тога, потенцијалних инвеститора већ има довољно.
Инвеститорима, на пример, жели да се прикључи и Munich Re Group, највећe светскo реосигуравајућe друштво. Исто то жели и Deutsche Bank, али и енергетски концерни као што су E.ON или RVE. Десетак немачких фирми већ је присутно у конзорцијуму који треба да реализује овај пројекат. Технолошки концерн Siemens поставио je 2005. године најдужи подморски кабел на свету - између Аустралије и Тасманије. Та веза ће бити пример и за повезивање Африке и Европе електроводовима. Компаније су уочиле могућности профита.
Онај ко сада инвестира у соларну енергију ускоро би могао да заради милијарде. У наредне три године финализоваће се конкретан план градње соларних електрана у Африци, али њихове локације још нису одређене. Циљ је да се уз помоћ неисцрпног извора енергије у том комплексу производи 15 процената струје потребне Европи.