Драгомир Влајсевић
18.10.2009.
Истраживање представљено у научном часопису Proceedings of the Royal Society показало је да су мрави рационалнији од људи. Наравно, то не значи да су паметнији, већ да људи и виши примати често доносе двосмислене ирационалне одлуке.
"Овај парадоксални закључак заснива се баш на том њиховом недостатку. Већина мрава појединачно свесна је само једног решења, а колективни избор заједнице произлази из интеракције бројних слабо информисаних мрава", објаснио је један од аутора ове студије, Стивен Прат (Stephen Pratt). Тим из Школе природних наука на College of Liberal Arts and Sciences у САД поставио је тежак задатак пред једну врсту мрава - termnothorax curvispinosus: избор повољнијег места за гнездо, између две рупе са скоро подједнако добрим условима.
Аутори овог истраживања открили су да је мањак појединачног избора у колективном одлучивању за резултат имао смањење могућности индивидуалне грешке. Закључак студије је да особа која носи терет одлуке треба да буде истрајна у својим приоритетима, то јест да није добро ако јој је један дан приоритет избор А, а други дан избор Б, наравно, уколико се при томе околности нису мењале. "Обично верујемо да је добро имати много индивидуалних избора, стратегија и приступа, међутим, ирационалне грешке се много лакше догађају када појединци директно бирају између бројних понуђених опција", закључио је Прат.
Резултати овог истраживања могли би се искористити у стварању вештачке интелигенције. "Кључна идеја колективне роботике је да појединачни роботи могу да буду релативно једноставни и несофистицирани, међутим, упркос томе, могу да дају сложен и интелигентан резултат као група", додао је Прат. Такође, он је рекао и да у друштвеним интеракцијама људи то може да значи да би нека стратешка ограничења у информацијама којима располажу појединци могла да побољшају ефикасност велике групе која треба да нешто колективно одлучи.