Драгомир Влајсевић
22.10.2009.
Укратко, GPS који сада користимо (његова једина постојећа алтернатива, руски GLONASS, само је делимично функционалан) слободан је за коришћење и у пуној прецизности, али је и даље реч о америчком војном систему. Он се може ометати, а може и да се искључи, а да САД никога не пита ни за шта. Иако је та могућност мала, она ипак постоји. Не треба детаљно објашњавати шта би то значило за данашњи свет. Руси имају алтернативу, али шта је с осталима?
Европска унија је из наведених разлога, а и због неких ограничења постојећег GPS-а, као што је прецизност на великим географским ширинама, које се данас масовно користе у ваздухопловству, кренула с развојем свог система. Као и у већини других ствари, Европска унија није била ефикасна ни око овог свог пројекта глобалног сателитског навигационог система. У првој фази, 1999. године, удружене су снаге неколико постојећих концепата (Немачке, Француске, Италије и Велике Британије), па је створен јединствени пројектантски тим за развој овог система. Одмах је одлучено да је примарни задатак новог система цивилна употреба и да могућност искључивања треба ограничити само на изузетне случајеве. Такође је одлучено да ће систем имати максималну прецизност и за цивилне и за војне сврхе.
Међутим, новца за развој система није било. До додатних проблема је дошло после 11. септембра 2001. године, када се Влада САД службено успротивила европским плановима, наводећи да би такав пројект онемогућио Сједињеним Америчким Државама искључивање глобалног навигационог сателитског система у време војних операција. Али, таква оштра реакција САД само је уверила Европу да јој је потребан лични, независни систем, а 2004. године дошло је и до договора с Американцима поводом сигурности новог система. Промењена је планирана модулација, па је омогућена коегзистенција GPS-а и система Galileo. Европска унија је пристала и на одређене компромисе који се тичу сигурности, као што је прилагођавање фреквенције система, тако да се систем Galileo може блокирати локално и тако да војна примена GPS-а остане могућа.
У првој половини 2007. године пројекат је још увек био у фази развоја, са само једним лансираним сателитом, који, наравно, није омогућавао ни минималну функционалност. Пројекат је све време водио конзорцијум неколико компанија, под заједничким називом European Satellite Navigation Industries. Међутим, тoком 2007. године, Европска унија преузима директно управљање над пројектом. До праве прекретнице дошло је у априлу 2008, када су министри саобраћаја Европске уније прихватили нову правну регулативу која омогућава квалитетно финансирање овог пројекта - одобрена су средства у износу од 3,4 милијарде евра. Систем Galileo сада коначно може да крене у развој и практичну примену.